LANG(jezik): Global(en-us) / Local (sr-latn-ba)
Skraćeni članak: medium/cfoss
– Otvoreni Kod (Open-Source) (img) je izuzetan koncept i pokret i odličan način da se softver učini dostupnijim i upotrebljivijim (pogledati OS Inicijativu). Omogućava svima bolju dostupnost za testiranje, lakše nalaženje i ispravljanje grešaka. Istovremeno omogućava prijedloge i poboljšanja uz doprinose koristeći PR (PullRequest) na osnovu saradnje na GitHub-u. Ali u posljednje vrijeme taj model često ima svoje izazove i probleme zbog određenih poslovnih praksi. Neki čak kažu da je OpenSource narušen. Dakle, sljedeći prijedlog je pokušaj da se pronađe rješenje.
Ali prvo da se pozabavimo sa dva glavna problema:
1) Zavisnost od jedne osobe
Prvo pitanje je da čak i veliki projekti zavise uglavnom od jednog glavnog programera (samostalni akter) ili nekolicine značajnih saradnika. Istovremeno softverski paket ili program može imati nekoliko miliona korisnika, kako fizičkih tako i pravnih lica, koji se koriste u mnogim aplikacijama. Međutim, održavanje često postaje dugotrajno sa veoma visokim očekivanjima i praktično zahteva posao sa punim radnim vremenom.
Ipak, na kraju se najviše oslanja na entuzijazam i dobru volju autora, jer nikada nema dovoljno donacija ili finansijske podrške velikih kompanija. Takođe, plaćena podrška obično ne funkcioniše i nije skalabilna, dok dobijati sredstva kao putem OpenCollective uvijek je teško.
Takva dinamika onda stvara veliki pritisak i opterećenje na autora, što dovodi do sagorijevanja i napuštanja projekta ili on/ona postaje nedostupan iz bilo kog razloga (uključujući zatvorsku kaznu).
– Ovo takođe predstavlja rizik za sve korisnike jer bi izgubili podršku bez lake zamene. Jedna dobro poznata situacija je bila OpenSSL Heartbleed sigurnosna greška, a druga je log4j ranjivosti. Takođe, dugoročno pitanje za razmatranje je okvir upravljanja. Zaključno, racionalno je da kompanije plaćaju Licencu, jer je u njihovom interesu da imaju bolje osiguranje za dugoročnu podršku LTS - Long Term Support. Selekcija/opstanak je dio procesa evolucije softvera. Ako projekat prevaziđe okvire hobija, on ili propada ili dobija odgovarajuću podršku i finansiranje.
2) Korporativna Eksploatacija
Druga briga je da velike korporacije značajno profitiraju od većeg dela OS softvera, dok vraćaju vrlo malo ili uopšte ništa. Oni uzimaju na desetine OS softvera i inkapsuliraju ga u komercijalnu vlasničku aplikaciju, a neki od njih ostvaruju ogromne prihode. Što je kao takvo u redu, ali bi trebalo da postoji način da oni plate svoj pošten udio inženjerima koji stoje iza tih projekata.
– Kategorički imperativ (moralne implikacije) u ovom slučaju bi oni koji najviše profitiraju trebalo da vrate nešto od sve vrijednosti koju dobijaju svojim poslovanjem u industriji (Pareto princip u poslovnom modelu). Ne možemo samo da koristimo otvoreni kod, a da ignorišemo troškove, umjesto toga, svi bi trebali preuzeti odgovornost i promijeniti kulturu rada prema održivosti pristupačnosti i mogućnosti pregleda.
Objašnjenje modela Jedna konstruktivna ideja koja dobija na snazi je da softver bude uglavnom besplatan, i da izvorni kod ostane otvoren. „Uglavnom besplatno“ znači nulte troškove za većinu (90%+) korisnika, kao što su oni sa godišnjim bruto prihodom ispod određene granice, npr 500 hiljada ili 1 milion dolara. U suštini, ovaj pristup odražava strategiju Dvojnog licenciranja.
Nazvao sam model cFOSS - conditionally Free and OpenSource Software** (Uslovno Besplatan i Otvorenog Koda Softver), relativno dopustljiv tip licence sa blago prinudnim finansiranjem (specifičan OS Protokol). Imajte na umu da ovo nije poput ‘Dostupnog koda’ (Source Available) koji u suštini dozvoljava samo čitanje koda i ništa drugo, skoro besmisleno.
Umjesto toga, **Otvorenost se zadržava uz slobodu korišćenja koda, njegovog modifikovanja i distribucije kao zavisnog paketa (OS termin je važan).
Ovo omogućava održivost i osigurava da projekat opstane na dugi rok. To daje dobre podsticaje i stvara samopojačavajuću pozitivnu petlju ohrabrujući korisnike da daju doprinoso unapređenjem koda. Pored toga, kompanije koje bi plaćale treba da imaju jednostavne progresivne nivoe cijena (zasnovane na broju zaposlenih programera ili neke druge metrike). Čak ni najviši nivo ne bi trebalo da bude preskup, da bi bio lako prihvatljiv trošak za takve kompanije. Na primer, nivoi mogu biti u rasponu od nekoliko stotina do nekoliko hiljada godišnje u vidu pretplate, ili alternativno da takođe imaju opciju trajne licence. Redovno finansiranje bi takođe omogućilo model nagrađivanja značajnih saradnika koji imaju puno komita koda.
Takođe prilikom postavljanja cijena izbegavajte iznose kao što je 999, koristite zaokružene brojeve, 1000 je dovoljno. Pored toga, možete razmisliti o prihvatanju Bitkoina za plaćanja, u skladu sa principima Novac otvorenog koda (pročitajte prethodne postove na blogu).
– Moglo bi se tvrditi da će dugoročno, sav softver imati tendencije (konvergiranje) prema tome da postane open-source, na jedan ili drugi način. Razlog je jer cFOSS kao poslovni model ima nekoliko prednosti u poređenju sa zatvorenim kodom. To uključuje bolju distribuciju, besplatne licence koje podstiču usvajanje odozdo prema gore, besplatni marketing, itd. Sve više dominira razvojem softvera zbog svoje prilagodljivosti, sigurnosti kroz transparentnost i isplativosti. Možemo to formulisati na način OS je pobedio.
Za skeptike da dodamo kako kritika bez efikasnog rješenja nije ni korisna ni opravdana.
Cijela ideja je da postoje 2 kategorije licenci za OS projekte u zavisnosti od težine održavanja:
1) Prva grupa bi bila potpuno besplatna (MIT, Apache, BSD itd), uglavnom za manje projekte koji ne zahtijevaju značajno vrijeme i trud. Nakon prvobitnog razvoja, kasnije bi bila potrebna samo povremena ažuriranja.
2) Drugi tip cFOSS za veće i složenije projekte gde postaje teret za programere. I ako je potrebno, trebalo bi ih ohrabriti da pređu na ove vrste licenci, a takođe i projekti koji su od početka napravljeni na takav način zaslužuju da budu prihvaćeni od strane OpenSource zajednice. Naravno, u situacijama kada je došlo do promjene svako može da odvoji poslednju potpuno besplatnu verziju i nastavi da je održava sam, ali treba imati na umu da to nije lak poduhvat.
Vrijedi spomenuti razliku između kampova ‘Free-Libre(Slobodno)’ i ‘Free-Besplatno kao u pivu’ (FLOSS and FOSS filozofija) je da se prva fokusira uglavnom na slobodu, ali ne podrazumijeva da nema cijenu u svim okolnostima (nije crno-bijelo).
Još jedan zanimljiv pristup je Otvorena Osnova OpenCore koji u suštini ima osnovni projekat potpuno besplatan, ali se neke premium funkcije plaćaju. Lično nisam ljubitelj takve strukture i radije bi zadržao projekat kao jedinstven – u skladu sa KISS principom. Međutim, ne bih imao ništa protiv da ga drugi koriste, sve dok je osnovna komponenta potpuno funkcionalna za više od polovine redovnih slučajeva upotrebe. Ipak, uvijek možete istražiti ideje o OS monetizaciji - najbolje platforme i pronaći zanimljive priče.
Neki značajni primjeri projekata sa tipom cFOSS licence ili sličnim dizajnom:
– ImageSharp, – MathParser, – QuestPdf, – MediatR;
– EFCore.BulkExtensions - lična vodeća biblioteka (ovaj blog post je izrastao iz sage o Bulk-u)
‘ (Besplatna licenca zajednice pokriva većinu slučajeva, samo je kompanijama sa godišnjim prihodom od milion i više dolara potrebna komercijalna)
Više sistemski pristup bi bio da bude nekoliko fondacija koje bi prikupljale donacije za popularne, potpuno besplatne projekte, pa čak i vršile naplatu za plaćene cF licence od velikih kompanija, a zatim distribuirale sredstva održavaocima.
Github sponzori je jedan primjer ovog modela uopšte, ali trenutno ne vidim da ima veliku popularnost niti značajan uticaj. A u Microsoft ekosistemu postoji .Net fondacija koja bi trebalo da radi slično, ali na kraju nisu uradili apsolutno ništa (nula finansiranja), tako da postoje samo kao ime na papiru.
Konačno, preporuka za svakoga bi bila da nađu projekat koji ih zanima, a da im je takođe potreban i koristan, i da mu odvoje malo slobodnog vremena. Uvijek postoji potreba da se pomogne oko otvorenih pitanja, da se poboljša dokumentacija i primjeri, da se naprave testovi, rješavaju problemi, dodaju nove funkcionalnosti i ostali načini doprinosa. Kasnije, ako imate problem/ideju, napravite svoj projekat potpuno FOSS, a nakon nekoliko od njih jedan bi mogao postati cFOSS ili ga postaviti kao takvog od početka.
Pravilo bi moglo biti da 1 od 3 do 5 projekata može biti dovoljno značajan da ima cFOSS, dok bi drugi bili u potpunosti FOSS (još jedan slučaj Pareta). Postoje korisne informacije o opensource : starting-a-project and getting-paid. Što se tiče kompanija, one takođe mogu da se postaraju da alati otvorenog koda budu sigurni.
Poređenje tipova licenci:
| Naziv | Tip | Kod javni | Distribucija & Modifikacija | Cijena | Primjer |
|---|---|---|---|---|---|
| fFOSS | Regularna | Da | Da | fully Free and permissive | MIT, Apache, BSD |
| cFOSS | Dualna | Da | Da | cond. Free up to threshold | cF-1M |
| sFOSS | Dualna | Da | Da | semi Free, paid commerical | GPL(s) |
| OpenCore | Specijalna | Da | Da | paid for premium features | - |
| Source Available | Regularna | Da | No | paid or freemium | BSL |
| Closed Source | Regularna | No | No | paid or freeware | proprietary |
Još info:
- medium/the-sustainability-of-open-source
- medium/open-source-is-struggling
- medium//how-we-maintain-a-healthy-open-source
- medium//the-silent-uprise-of-paid-open-source
- dev.to/the-hidden-cost-of-free-open-source
- hendrik-erz.de/open-source-has-a-sustainability-crisis
- unlockopen.com/towards-a-sustainable-solution
- dual licensing a model that works
- os guide for policy
Ostavite poruku: IP forma komentara (lista komentara)
Lista svih referenciranih Linkova
Infopedia blog Forma prijava na novosti - Newsletter
Podržano od codis.tech